Kuda vodi monopolistička konkurencija ?

Počeću opet sa slikama jer su upečatljivije od reči.

Srpski vodeći sajtovi kontinuirano padaju

Ali, to su svetski trendovi za news sajtove i portale (nytimes, seznam.cz, cnn)…

kao i druge velike content sajtove gde  i wikipedia sledi taj trend

Ko je izvan te priče?  Specijalizovni sajtovi

Zašto se ovo dešava ?

Rrazloge treba tražiti u fundamentalnim stvarima kao što su tržišne strukture ali i promenama samog tržišta.

U prethodnom postu bilo je reči o slobodnom tržištu a ovde je fokus delom opet na slobodnom tržištu a delom na monopolističkoj konkurenciji.

Pojednostavljeno monopolističku konkurenciju karatkerišu:

- slobodan ulazak na tržište

- diferencirani proizvodi (ista namena ali na neki način drugačiji)

Razlozi pada news sajtova i portala mogu se tražiti u sledećem:

1. pojava novih konkurenata. Reč je o direktnoj poseti. Nemaju svi ljudi iste preferencije -tako su neki sa b92 sa naklonošću ka raznovrsnosti otišli na naslove i druge agregatore  a drugi sa prefencijom ka idealnom proizvodu na e-novine. (monopolistička konkurencija).

2.  pojava velikog broja srednjih i malih specijalizovanih konkurenata,  kada je reč o poseti sa pretraživača. Specijalizovani konkurenti reč po reč izguravaju velike sajtove sa top pozicija. (slobodna konkurencija)

3. Uticaj društvenih mreža i drugih novih servisa (online browser igrice npr) kao indirektne konkurencije tako da ljudi veći deo vremena troše na takve sadržaje pa logično manje ostaje za druge (promene na samom tržištu).

Pogledajmo reč celulit

http://www.google.rs/#hl=sr&source=hp&q=celulit&btnG=Google+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0&meta=lr%3Dlang_sr&aq=f&oq=celulit&fp=c6ab48df0a151ef8

http://www.google.com/search?q=cellulite&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-GB:official&client=firefox-a

Na srpskom guglu i krstarica i b92 su u top 5 pozicija. Ostalo su manje ili više specijalizovani sajtovi.

Na guglu .com prvi opšti ili news portal je  na drugoj strani (zanimljivo da je to cnn).

Pojavom e-shopova, trgovine i većeg oglašavanja na interentu ova slika će se promeniti (u korist specijalizovanih sajtova naravno).

Treba očekivati da se ovakavi trendovi nastave. Glavni konkurent velikim sajtovima postaje veliki broj malih koji su “ispod radara” da bi bili uočeni. Na taj nečin je moguće objasniti pad wikipedie.

Monopolistička konkurencija vodi ka većem broju sajtova koji će biti u skladu sa preferencijama potrošača (naklonost ka raznovrsnosti i naklonost ka idealnom proizvodu): pojava naslova, e-novina, nspm, ima prostora i za nove.

Slobodna konkurencija na pretraživačima vodi ka istiskivanju velikih opštih sajtova sa vodećih pozicija.

Tržišna struktura je takva da može biti samo mnogo.

Kuda vodi slobodno tržište (tržište sa malim barijerama ulaska)

Slike govore više od reči

Veliki SN sajtovi u svetu u slobodnom padu

Veliki u regionu prate trend

Pobednik može biti samo JEDAN

Karakteristika ovog tržišta je ponuda relativno homogenog proizvoda/usluge i ne postojanje barijere ulaska. Barijera ulaska na tržište može biti jezik, troškovi transporta, administrativne prepreke itd. Prirodan ishod slobodnog tržišta sa homogenim proizvodima je uspostavljanje monopola gde sposobnija i konkurentnija kompanija, sa većim marketinškim budžetom, nižim troškovima ili nekom drugom prednošću postepeno pobeđuje ili preuzima druge učesnike i uspostavlja monopol.

U konkretnom slučaju ovi zahtevi su ispunjeni i ishod je očekivan - pobednik može biti samo jedan.

Teza da slobodno tržište homogenih ili slabo diferenciranih proizvoda vodi ka monopolu je u osnovi marksistička i izložena je brojnim kritikama kao npr ovde Ipak, na internetu slobodna konkurencija je najbliža svojim teorijskim postavkama i ovaj fenomen je tu zgodan za posmatranje. Takmičenje pretraživača je dovelo do istog ishoda.

Toliko za ovaj put.

Budite slobodni da ostavite komentar ili linkujete ka ovom članku i blogu.

Tako i ovde, biće vremena da se postavi neka lepa tema.